Iako možda nedovoljno svesni toga, kultura jeste ključna za ljudsko dostojanstvo i identitet. Samim tim ona je neraskidivi i neizostavni deo života svakog građanina sveta i apsolutno svaki čovek ima pravo na kulturu, ona mu pripada i sleduje. Zbog toga je ključno razmeti da postoji neraskidiva povezanost između kulturnih prava i ljudskih prava, to jest da kultura jeste jedan njihov deo.
Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti, a to je jasno i definisano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima koja je usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i garantuje ova prava svim ljudima. Pitanjem kulturnih prava bavi se i Univerzalna deklaracija UNESCO-a o kulturnoj raznolikosti.Dakle, niko bilo kom čoveku ne može uskratiti pravo da razvija kulturu, da se obrazuje, informiše, edukuje, da razume kulturno nasleđe i da ga koristi.
Zatvaranjem vrata prekida se komunikacija između ljudi i kulturnog nasleđa, koja je nužna i neophodna za razvoj čoveka kao kulturnog bića. Isto se dešava i u slučajevima uništavanja baštine, kao i u slučajevima nemara i nebrige o istoj. Ljudima se na taj način oduzima nešto što im pripada, nešto na osnovu čega grade svoj identitet. Jer kulturno nasleđe ima univerzalnu vrednost kako za nas kao pojedince, tako i za zajednicu i celokupno društvo. Iz tog razloga je nužno ne uskraćivati ljudima ovo osnovno pravo, već omogućiti svim ljudima da mogu da posete, razumeju, koriste i razvijaju kulturno nasleđe svojim delovanjem i participiranjem u kulturnom životu.
http://www.unesco.org/culture/culture-sector-knowledge-management-tools/11_Info%20Sheet_Cultural%20Rights.pdf