Često se smatra da nam zatvorena vrata pružaju bezbednost, privatnost i kontrolu. Otvaranjem vrata, mi iskazujemo nameru da pređemo u drugi prostor-drugu realnost ili da pustimo nekoga da pristupi našem mikrokosmosu, a to bi značilo da imamo poverenja u tu osobu, da je smatramo prijateljem ili bar dobronamernom.
Međutim, nije teško zamisliti situaciju kada se mi nalazimo sa druge strane, odnosno kada se nalazimo u ulozi stranca tj. nekoga ko želi da udje u određeni objekat ili prostor. Šta se dešava kada je objekat za nas zatvoren? Šta se dešava kada su to baš spomenici kulture, muzeji i institucije od društvenog značaja? U tom slučaju, možemo razlikovati najmanje nekoliko gledišta.
Pre svega, zatvorenost nosi sa sobom dozu misterioznosti, koja prirodno podstiče ljudsku radoznalost, avanturistički i istraživački duh. Vođeni time, u nama tinjaju i iskrsavaju brojna pitanja, pretpostavke i želja da se sazna šta se skriva iza kulisa. Ponekad, ova zatvorenost pokreće zajednicu na preispitivanje i revalorizaciju vrednosti, tj. na aktivno učestvovanje u važnim pitanjima. Dok u nekim drugim slučajevima, ona postaje dug, uporan i dosledan podsetnik da u društvu postoji problem.
Ukoliko pođemo od premise da baština jedne zajednice, pripada svim članovima iste, a ne samo zatvorenom krugu pojedinaca, onda moramo razmišljati i o tome kako njena nepristupačnost i propadanje mogu negativno uticati na društvo. Pa tako, možemo govoriti o osećanju gubitka, izolovanosti, otuđenosti, simboličkog isključenja iz zajednice...Takođe, time se dovode u pitanje i elementi identiteta zajednice.
Naravno, ovim smo samo nagovestili, ali ne i u potpunosti iscrpeli moguće relacije. Stoga, smatramo da je važno proučiti i razumeti ove odnose, tj. osećanja koja zatvorenost baštine i važnih institucija prouzrokuju, jer osećanja predstavljaju univerzalni kvalitet sa kojim može skoro svaka osoba na planeti da se poistoveti i da razume. Na taj način, razmatranjem i rešavanjem i ovog aspekta problema zatvorenosti, naš odnos prema baštini može biti sasvim drugačiji.
