Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti...-
Borislav Pekić
Zamislite da se nalazite u situaciji u kojoj ste primorani da se odreknete nekog dela svoje prošlosti koji vam je posebno drag. A potom se zapitajte da li biste pristali na tako nešto, da li biste tek tako odustali ili biste se ipak borili za nešto što pripada Vama, što je deo Vas?
A sada da prenesemo to na našu temu, pitanje baštine... Zar ne bi trebalo da je baština isto tako deo svih nas i da svi mi imamo pravo na nju? Niko od nas ne može da traži da se odreknemo nje i da je zaboravimo. Ipak, u Srbiji je čest slučaj izvesnog otuđenja ljudi od spomenika kulture, nemar, nebriga, zatvorena vrata muzeja, što je sve zapravo odraz najrazličitijih problema, od nedovoljno razvijene društvene svesti, do finanskijskih i političkih problema. Nije li upravo to jedan vid odricanja od baštine?
Zato i jeste cilj našeg projekta da pokušamo da iznesemo te brojne i različite društvene probleme i pitanja, koja su prisutna u našem društvu, ali često skrajnuta i da zainteresujemo ljude da se pozabave ovim pitanjem, te da se svi zajedno kao kolektiv angažujemo u traženju mogućih razrešenja pomenutih problema.
Misija projekta upravo jeste da promovišemo važnost nasleđa i da ukažemo na to da baština pripada svima nama, da nam je niko ne može oduzeti. Informisanjem javnosti o ovoj temi pokušaćemo da podstaknemo građane da se svi, i kao kolektiv i kao pojedinci, suočimo sa problemima, da dokažemo da zatvaranje vrata ne predstavlja nikakvo rešenje, već da je to samo odraz nezainteresovanosti, netolerancije, neodgovornosti, čak i lenjosti.
Vizija našeg projekta jeste, simbolički, otvaranje različitih vrata i upoznavanje javnosti sa onim što nam pripada. Samo neposrednom komunikacijom i kontaktom između nasleđa i građana može se izgraditi osećaj pripadnosti. Iz tog razloga i jeste veoma važno da sve ustanove kulture otvore svoja vrata, da informišu, ali i inspirišu i podstaknu svakog pojedinca da aktivno učestvuje u očuvanju nasleđa i da brine o njemu.