Vrata i egipatska kultura
Dvostrukom prirodom vrata zanimali su se i stari Egipćani. Naime, u egipatskoj funerarnoj kulturi (u grobnicama), važno mesto zauzimala su takozvana lažna vrata. U realnom svetu, ova vrata nisu imala funkcionalnu namenu, već su bila namenjena prelasku preminulih iz jednog sveta u drugi, kako bi uzeli votivne darove koji su im namenjeni.
Vrata i antički Rim
Još su stari Rimljani simbolici prolaza i vrata pridavali veliki značaj, o tome svedoči i bog Janus, koji je u rimskom panteonu zauzimao posebno mesto. On predstavlja čuvara prolaza i prikazuje se sa dva lica, jer se veruje da on posmatra budućnost i prošlost. Ponekad je ta dualnost dodatno naglašena time što jedno njegovo lice predstavlja starca sa bradom, a drugo mladića. Janusu je bio posvećen veliki broj svetilišta, od kojih je najpoznatiji Ianus Geminus, koji se nalazio na Rimskom forumu. Ono što je zanimljivo jeste da su vrata bila zatvorena jedino kada u celom carstvu vlada mir. U izvorima je zabeleženo da je se to zbog političkih okolnosti desilo svega nekoliko puta.
Poznata vrata
Vrata i hrišćanstvo
U hrišćanskoj tradiciji vrata imaju višestruku simboliku. Pre svega, ona predstavljaju granicu između spoljašnjeg, profanog sveta i unutrašnjeg, sakralnog prostora. Njihov značaj je istaknut i u Svetom pismu, rečenicom koju Hristos izgovara- Ja sam vrata; ko uđe kroza me, spašće se...Upravo zbog ove simbolike, Hristos se često predstavlja iznad vrata. O vratima, kao simboličnom susretu dva sveta, posebno se promišljalo prilikom podizanja crkva. Posebna pažnja pridavana je izboru tema i načinu njihovog dekorisanja.
